Mihailo Petrović Alas

Mihailo Petrović (Mika Alas), matematičar. Rođen 1868. u Beogradu, umro u Beogradu 1943. Osnivač beogradske matematičke škole.

Mihailo Petrović bio je đak Dimitrija Nešića, profesora više matematike na Liceju. Već na Liceju pokazao je interesovanje i talenat za matematiku, ali je u dva maha dobijao nagrade i za svetosavske temate.
Po završetku Velike škole u Beogradu, 1889. godine, odlazi na studije u Francusku, mada nije dobio stipendiju od države. Godinu dana je spremao prijemni ispit da bi se mogao upisati u Ecole normale superieure. Postao je prvi od stranih studenata interni đak ove poznate škole. Lisans matematičkih završio je 1892., a posle godinu dana i lisans fizičkih nauka. Važio je za jednog od najboljih studenata. Pa ipak, tek početkom 1893. dobija punu stipendiju od Ministarstva prosvete Srbije.

Doktorirao je godinu dana pre roka sa disertacijom "O nulama i beskonačnostima integrala algebarskih diferencijalnih jednačina" kojom je izazvao veliku pažnju naučne javnosti.
Mihailo Petrović vratio se u Beograd 1894., kada je 22. oktobra/3. novembra postavljen za redovnog profesora Velike škole, a kada je 1905. prerasla u Univerzitet, postavljen je, prvim ukazom, sa još sedmoricom kolega, za profesora Univerziteta na kom je ostao do penzionisanja 1938. godine.
Već 1897. imao je oko dvadeset naučnih radova iz matematike. Iste godine izabran je za dopisnog člana Srpske akademije nauka, a 1900. proglašen je za njenog redovnog člana. U svojoj bogatoj naučnoj djelatnosti objavio je preko 250 radova i 12 posebnih naučnih djela iz raznih grana matematike. Mihailo Petrović Alas zaslužan je za stvaranje novih naučnih disciplina - matematičke fenomenologije i teorije matematičkih spektara. Svoje radove prezentovao je na brojnim međunarodnim naučnim skupovima, i njegovo ime postaje poznato širom Evrope. Biran je za počasnog doktora na akademijama Bukurešta, Praga, Varšave, Krakova.

Mihailo Petrović bio je pasionirani putnik, proputovao je kroz sve evropske zemlje i upoznao njihove glavne gradove, a obišao je i severni i južni pol. Pisao je i putopise, a napisao je i "Roman jegulje". Objavio je i knjigu "Đerdapski ribolovi u prošlosti i sadašnjosti". Uz "Roman jegulje" najpoznatija su mu djela: Kroz polarnu oblast, U carstvu gusara, Sa okeanskim ribarima, Po zabačenim ostrvima.
Mihailo Petrović dobio je nadimak "Alas" zbog svoje strasti prema ribarstvu. Bio je ne samo ljubitelj, nego i dobar poznavalac ribarstva, pa je u tom svojstvu učestvovao u pregovorima za zaključenje konvencije o ribolovu sa Rumunijom, kao i u pregovorima o zaštiti ribolova na Savi, Dunavu i Drini sa Austro-ugarskom. Bio je jedna od najpopularnijih ličnosti starog Beograda, poznat kao Mika-Alas.

Mika Alas. Ime koje predstavlja sinonim za najviša dostignuća u jednoj oblasti nacionalne kulture, kao Vuk, Njegoš, Tesla, Pupin, Milutin Milanković. Znan ne samo pregaocima nauke već i običnim ljudima. Čovek svoje sredine, ali i naučnik svetskog glasa. Uspeo je da našu naučnu sredinu izvede iz zaostalosti i otvori prostore novim naraštajima matematičara. Mihailo Petrović je drugovao sa običnim ljudima Savamale, Dunava, a bio je veoma viđen u krugu visokih intelektualaca. Ovakav splet prijatelja, od akademaca do ribara, od profesora Univerziteta i pravnika do jednostavnih vinogradara - možda je jedinstven na našem podneblju. Svoje "ja" podredio je podjednako i ribaru- meštaru Đuri Pupi, i mladom Jovanu Karamati, i prijatelju Jovanu Cvijiću a i vinogradaru Jeremiću. Brinuo je o starim i iznemoglim korandžijama Donjeg Dunava istom snagom kao i o mladim saradnicima u nauci. Njegov očinski pogled na prve naučne korake svojih učenika Mladena Berića, Sime Markovića i drugih, imao je isto značenje kao kada početnike - ribare uči laptašu i alovu. Ovakvo jedinstvo pogleda na život činilo ga je velikim. (...) Od mnogobrojnih sećanja pojedinih Francuza na Mihaila Petrovića izdvojili bismo sećanje Šarla Morensa: "Bio je šarmantan i mio drug, uvek dobro raspoložen, ponekad ćutljiv. Svirao je violinu kao Ciganin, ponekad nostalgično; violina je uvek bila pored njega i uzimao bi je neprimetno, uvek spreman da je ostavi ako bi pomislio da ometa rad svojih drugova. Voleo je duge šetnje i vodio nas je ponekad, kad se šetao Parizom i njegovom okolinom. Voleo je ribolov; nosio je sa sobom fotografiju jum ribe, mislim kečige, čija dužina je prevazilazila njegovu visinu."

prof. Dragan Trifunović , "Bard srpske matematike"

© Copyright SŠ "Mihailo Petrović Alas" 2004.  Designed & Programed by AVS Labaratory All rights reserved.